ЗЛАТНИ ОПАНАК је традиционална манифестација која већ више година окупља фолклорне ансамбле из Србије и дијаспоре. Већ десет година  априла месеца у Ваљеву се окупљају посленици традиционалне песме и игре наших народа, како из земље тако и из расејања. У неколико дана трајања сабора, кроз Ваљево продефилује више хиљада младих људи, чији је једини циљ да прикажу у најбољем издању сав свој вишегодишњи рад и труд, на чувању наше фолклорне традиције. Сваки сабор, зборовање и фестивал имају своје поруке. Најзначајније су, свакако оне поруке које покрећу нешто добро. Добро је сачувати нешто од заборава и пропадања.
Уосталом, свако поштовање и респект према нашој прошлости и одговорност према будућности дају нашем битисању прави смер и смисао.

Приче и ехо фестивала српског фолклора „Златни опанак“који се десету годину за редом одржава у Ваљеву у организацији Друштва за очување српског фолклора „Градац“, не само што су занимљиве, већ и злата вредне. Није претеранo рећи и необичне, јер уз ретке изузетке мало је било оних који су на почетку веровали да ће фестивал прерасти у једну од највећих фолклорних смотри не само у Србији већ и на Балкану. Оно на чему изгара на хиљаде девојака и младића, фолклораца свих генерација како из српских земаља тако и дијаспоре, од најшире али и стручне јавности добило је потврду да се ради о својеврсном културном догађају. Јер, чувати интерпретирати па и надограђивати, свеколико народно стваралаштво је чудесно одговоран и креативанм изазов и мисија.

Свих ових година у град на Колубари стизали су учесници из целе Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Бугарске,Румуније, Италије, Немачке, и Грчке. И ако се последњих неколико година фестивал одржавао у периоду глобалне економске кризе то их није спречавало да са пуно ентузијазма оптимизма и радости дођу на овај фестивал. Јер, како неко рече за фолклорце, они су као песници и једино знају да воле и несебично се радују ономе што раде. Скоро све њихове кореографије су изливи љубави и неодољиво се поклапају са легендама о српском опанку као тежаку,путнику,ратнику и уметнику.

Еминентни стручњаци етнографи, етномузиколози и кореографи који се сваке године нађу у стручном жирију фестивала увек имају веома тежак задатак да прогласе оне који су најбољи, оне који добијају заслужене награде, и признања
На последња два фестивала изведена је и ревија оригиналних народних костима, који су извађени из шкриња наших бака и дедова и приказани у свој својој раскоши и лепоти.
Фестивал је и место на коме се одржавају и стручни семинари и разговори кореографа, као и промоције књижевних радова на тему српског фолклора, обичаја и традиције.
Шести фестивал који је одржан 2009. године посетио је и председник Србије господин Борис Тадић, који је и поред бројних државних обавеза у разговору са домаћинима и учесницима фестивала провео скоро пуна два часа. На крају није скривао задовољство ни пријатно изненађење са оним што је видео и чуо назвавши учеснике фестивала трезорома за чување нашег културног идентитета. Сам председник је схвативши значај овакве манифестације пристао да буде покровитељ „Златног опанка“